Jakov posinjuje i blagoslivlja Josipove sinove

¹Poslije poručiše Josipu: »Otac ti je bolestan.« Tada uze on sa sobom oba svoja sina: Manašeja i Efrajima. ²Kad javiše Jakovu: »Sin tvoj Josip dolazi k tebi«, skupi Izrael svoje snage i sjede u postelji. ³I reče Jakov Josipu: »Bog svemogući objavi mi se u Luzu u kanaanskoj zemlji i blagoslovi me, ⁴i reče mi: Učinit ću te plodnim i umnožit ću te i učinit ću te mnoštvom naroda i dat ću ovu zemlju tvojemu potomstvu nakon tebe u vječna vremena. ⁵A sada oba tvoja sina, što ti se rodiše u egipatskoj zemlji prije nego dođoh k tebi u Egipat, neka budu kao da su moja! Efrajim i Manaše neka budu moji kao Ruben i Šimun! ⁶A djeca koju si dobio poslije njih neka budu tvoja! Neka se po imenu jednoga od obojice svoje braće zovu u svom nasljedstvu! ⁷Kad dođoh iz Padana, umre mi Rahela u kanaanskoj zemlji na putu, kad je još samo malo bilo puta do Efrate, i ja je pokopah tamo na putu u Efratu, a to je Betlehem«. ⁸Kad Izrael vidje sinove Josipove, upita: »Tko su ovi?« ⁹Josip odgovori svom ocu: »To su moji sinovi, što mi ih Bog darova ovdje.« Tada on reče: »Privedi ih k meni, da ih blagoslovim!« ¹⁰Oči Izraela bile su, naime, oslabile zbog starosti, tako da nije više mogao dobro vidjeti. Kad mu ih privede, poljubi ih i zagrli. ¹¹Onda reče Izrael Josipu: »Nisam mislio da ću te opet vidjeti; a eto, Bog mi još dade da vidim tvoje potomke.« ¹²Nato ih Josip odmače opet od njegovih koljena i prignu se pred njim sve do zemlje. ¹³Potom uze Josip obojicu, Efrajima svojom desnicom, tako da je stajao Izraelu slijeva, i Manašea svojom ljevicom, tako da je stajao Izraelu zdesna, i povede ih k njemu. ¹⁴Izrael pruži svoju desnicu i stavi je na glavu Efrajimovu, premda je ovaj bio mlađi, i ljevicu na glavu Manašeovu držeći prekrižene svoje ruke, makar je Manaše bio prvorođenac. ¹⁵Tada blagoslovi Josipa riječima: »Bog pred čijim su licem hodili moji oci Abraham i Izak, Bog, koji mi je bio pastir od prvoga mojega daha sve do dana današnjega, ¹⁶Anđeo, koji me je izbavljao iz svake nevolje, neka blagoslovi ove dječake! U njima neka moje ime i ime mojih otaca Abrahama i Izaka nadalje živi! Neka postanu mnogobrojni i neka se množe na zemlji!« ¹⁷Kad vidje Josip da otac njegov stavi svoju desnu ruku na glavu Efrajimovu, ne bi mu to drago pa prihvati očevu ruku da je premjesti s Efrajimove glave na glavu Manašeovu. ¹⁸Pritom reče Josip ocu: »Ne tako, oče moj! Ovaj je prvorođenac. Stavi svoju desnicu na njegovu glavu!« ¹⁹Ali njegov otac ne htjede i reče: »Znam dobro, sine moj, znam dobro! I on će postati narod, i on će biti moćan; ali će mlađi brat biti veći od njega i potomci će njegovi postati mnoštvo narodâ.« ²⁰Blagoslov svoj nad njima završi riječima: »Imenima vašim blagoslivljat će Izraelci i govorit će: Bog neka te učini kao Efrajima i Manašea!« Tako dakle pretpostavi Efrajima Manašeu. ²¹Tada reče Izrael Josipu: »Evo, ja ću umrijeti. Ali Bog će biti s vama i odvest će vas natrag u zemlju vaših otaca. ²²A ja tebi dajem jedan dio zemlje više nego tvojoj braći, što ga oduzeh Amorejcima mačem i lukom.«