Zločin u Gibei

¹U ono vrijeme, kad još nije bilo kralja u Izraelu, boravio je jedan levit na kraju Efrajimove gore kao stranac. On je sebi bio uzeo djevojku iz Betlehema u Judi za priležnicu. ²Njegova priležnica bila mu je nevjerna pa ode od njega natrag u svoju očinsku kuću u Betlehem u Judi. Ona je tamo bila već četiri mjeseca ³kad ustade njezin muž i ode za njom da je nagovori neka se vrati. On je imao sa sobom svog momka i dva magarca. Kad ga ona uvede u kuću svog oca i kad ga ovaj ugleda, izađe mu veselo ususret. ⁴Jer ga je njegov tast, djevojčin otac, nagovorio da ostade tri dana kod njega. Jeli su i pili zajedno, i noćivali su tamo. ⁵Četvrti dan, kad su bili ustali rano i on htio da ide, reče djevojčin otac svojemu zetu: »Okrijepi se još zalogajem kruha! Onda možete putovati.« ⁶Sjedoše oni i obojica su jeli i pili zajedno. Tada zamoli djevojčin otac muža: »Hajde još jedanput prenoći i budi veseo!« ⁷A kad čovjek ustade da ide, navali na nj njegov tast da još jedanput prenoći. ⁸Kad se petoga dana diže rano ujutro da ide, zamoli opet djevojčin otac: »Ali okrijepi se najprije i čekajte dok se dan nagne na zapad!« I tako jedoše obojica zajedno. ⁹Kad onda ustade čovjek da ide zajedno sa svojom priležnicom i sa slugom, reče mu tast, djevojčin otac: »Eto, dan se je nagnuo na zapad. Sad će večer. Prenoćite ovdje! Eto, dan je na zalasku, prenoći ovdje i budi veseo. Sutra možete onda uraniti na put i možeš se vratiti kući.« ¹⁰Ali čovjek ne htjede još jedanput prenoćiti, nego ustade, ode i dođe u blizinu Jebusa, a to je Jeruzalem. Imao je sa sobom dva osedlana magarca. I njegova priležnica bila je s njim. ¹¹Kad su bili kod Jebusa, a dan se bio već jako nagnuo, reče sluga svojemu gospodaru: »Hajde, svratimo u taj jebusejski grad i prenoćimo u njemu!« ¹²A njegov mu gospodar odvrati: »Ne ćemo svraćati u tuđi grad, koji ne pripada sinovima Izraelovim. Ići ćemo dalje do Gibee.« ¹³Još reče svojemu sluzi: »Hajde brže da stignemo u koje od tih mjesta i da prenoćimo u Gibei ili u Rami.« ¹⁴Tako odoše dalje svojim putem. Sunce im zađe kad su bili u blizini Gibee, koja je Benjaminova. ¹⁵Onamo svratiše da prenoće u Gibei. Kad je bio unutra i sjeo na gradskom trgu, nije bilo nikoga koji bi ih primio u svoju kuću da prenoće. ¹⁶Tada se je navečer vraćao jedan starac s posla u polju. Čovjek je bio iz Efrajimove gore i boravio kao stranac u Gibei, dok su stanovnici mjesta bili Benjaminovi sinovi. ¹⁷I on podiže oči i ugleda na gradskom trgu putnika. Kad ga upita starac: »Kamo ideš i odakle dolaziš?«, ¹⁸on mu odgovori: »Mi smo na putu od Betlehema u Judi u nutrinu Efrajimove gore. Otamo sam ja. Putovao sam u Betlehem u Judi, a sada idem Gospodnjoj kući. Ali nitko me ne prima u svoju kuću. ¹⁹Mi imamo slame i hrane za svoje magarce i kruha i vina za se, za tvoju sluškinju i za momka koji pripada nama, tvojim slugama. Imamo svega dosta.« ²⁰Tada reče starac: »Ti si meni dobro došao. Moja će biti briga ako ti što bude nedostajalo. Nikako ne smiješ prenoćiti na trgu.« ²¹Uvede ga tada u svoju kuću i nahrani magarce. Kad sebi opraše noge, jedoše i piše. ²²Dok su se veselili, ljudi iz grada, zločinci, opkoliše kuću, stadoše lupati na vrata i zatražiše od starca, gospodara kuće: »Izvedi čovjeka koji ti je svratio! Hoćemo se pomiješati s njim.« ²³Čovjek, gospodar kuće, iziđe k njima van i reče im: »Ali nemojte, braćo moja! Ne činite zla! Kad je čovjek ušao u moju kuću, ne smijete učiniti takvu sramotu. ²⁴Izvest ću vam svoju kćer, djevojku i njegovu priležnicu. Njima možete nanijeti silu i činiti s njima što vam je volja! Ali tom čovjeku ne smijete učiniti takvu sramotu.« ²⁵A kad ga ljudi ne htjedoše poslušati, uze čovjek njegovu priležnicu i izvede je k njima na ulicu. Oni je zlorabiše i cijele su noći do zore činili s njom svoje nevaljalštine. Pustiše je istom u zoru. ²⁶U zoru dođe žena i pade pred kućnim vratima čovjeka kod kojega je stanovao njezin gospodar i ostade tamo ležeći dok ne svanu. ²⁷Kad je njezin gospodar ujutro ustao, kućna vrata otvorio i izišao da ide dalje, ležala je žena, njegova priležnica, pred kućnim vratima s rukama na pragu. ²⁸On joj reče: »Ustani! Poći ćemo!« Ali ne dobi odgovora. Tada je stavi na magarca i čovjek ustade i ode u svoje mjesto. ²⁹Kad je došao kući, uze nož, prihvati svoju priležnicu, razreza je dio po dio na dvanaest komada i razasla ih u sve krajeve Izraelove. ³⁰Svaki koji to vidje, povika: »Tako što od izlaska sinova Izraelovih iz Egipta do danas nije se još nikada dogodilo i nikada se nije doživjelo. Promislite o tome, donesite odluku i radite!«